Dablin. Irska. Previše zapadno. Nikada nije usput. Osim kada ste u Velikoj Britaniji. Ako imate srpski pasoš onda je to jedinstvena prilika da sa britanskom vizom uđete i u Irsku. Da biste uopšte mogli da koristite britansku vizu za posetu Irskoj, morate imati makar jedan ulazak u Veliku Britaniju prvo. Proces dobijanja irske vize nisam prošla, te se na tome neću zadržavati. Sve je detaljno objasnio kolega Miloš na sajtu www.putuj.rs.

Ako ste već tamo, karte iz Londona sa Ryan air-om su 20 evra. Do Londona iz Budimpešte, Ljubljane ili Trsta možete naći povratnu kartu već za tridesetak evra. Pošto smo moja mama i ja ovaj put išle za vreme uskršnjih praznika (više cene), do Londona iz Budimpešte smo stigle za po 80 evra, a vratile se iz Dablina za 50, sa uključenim ručnim prtljagom. Računica je sledeća: Budimpešta-London-Dublin-Budimpešta, po osobi 150 evra. Dodajte još transfer kombijem iz Srbije do Budimpešte (tamo i nazad 50 evra) i za 200 evra ste obezbedili prevoz. Ovi kombiji uglavnom dodju 4-5 sati ranije, pa se obezbedite vodom i grickalicama. Ja uvek biram VODAVODA vodu. Osim ukusa i kvaliteta, obožavam praktičan izgled bočice koju posle mogu da nosim sa sobom i dopunjavam.

Prilikom sletanja, mamin prvi komentar je bio- ovo je kao da smo došle u neki mirni gradić. Ne čudi, jer sve posle Londona tako deluje. Pasošku kontrolu smo, kao NON-EU građani, prošle za dvadesetak minuta, uz standardna pitanja gde smo smeštene, da li nam je prvi put u Irskoj, čime se bavimo...

Primećujem da su natpisi na aerodromu , pored engleskog, prvo ispisani meni nepoznatim jezikom. Nisam znala da je to irski, iskreno nisam znala ni da postoji, mislila sam da koriste samo engleski. I dalje je i irski zvanični jezik, uči se u školama, a država ga forsira da bi se sačuvao nacionalni identitet. Nažalost, sve više nestaje i kao živ jezik se koristi samo u nekim zabačenim selima. Naziv Dablin je izveden iz irskog jezika na kome znači crna bara ili crno jezero.

Valuta je evro i široka je upotreba kartica. Na aerodromu mi se svidela dostupnost mapa i brošura za celu Irsku, pa sam imala čime da se zanimam na putu do smeštaja. Tu je i info centar za prevoz, gde odmah možete kupiti kartice na dopunjavanje (slično bus plus karticama) ili višednevne turističke kartice sa neograničenim brojem vožnji. Do centra se može stići i gradskim autobusom za manje od 3 evra. Google mape rade odličan posao što se tiče određivanja ruta i kretanja gradskim prevozom.

Interneta ima skoro svuda, čak i u gradskom prevozu, pa ovaj put nisam uzimala sim karticu. Ako ipak želite da budete povezani sve vreme, videla sam da su kartice sa 10 gb interneta oko 20 evra.

Smeštaj u Dablinu je teško naći jer ga ili nema ili je skuplji u odnosu na druge evropske gradove (našla sam ga skupljim od Londona). Hostel opcija ovog puta nije dolazila u obzir jer mami ipak treba više komfora, pa smo se odlučila za Airbnb. Pronašle smo sobu u stanu (sopstveno kupatilo), za pedesetak evra dnevno, u selu Kloundalkin (Cloundalkin) na oko 15 km od centra Dablina.  Ispred zgrade staje bus koji za pola sata vozi direktno do glavne ulice. Vlasnica je Poljakinja svetlije puti, udata za Pakistanca, kose crne kao ugalj. Neobičan spoj, pa je trogodišnji  sin Ali dete nesvakidašnjeg izgleda, pomalo preuzeo od oboje. Uz to, već govori i 4 jezika.  Vrlo prijatni domaćini, prvi utisak se održao do kraja našeg gostovanja.  

Za Dablin vam ne treba više od dva dana. Ako ste planirali da ostanete više dana, obavezno se odlučite na neki od dnevnih izleta u ostale delove Irske. Uporedila bih ga sa Novim Sadom, jer kada ste u centru, sve se može peške obići.

Broji oko pola miliona stanovnika. Prva asocijacija na Dablin su mi bili barovi, pa smo obilazak planirale da započnemo od onog najpoznatijeg.

TEMPLE BAR

U telefon sam ukucala Temple bar i navigacija me je dovela do ulice u kojoj ovog fotogeničnog bara nije bilo ni na vidiku. Pitala sam konobara koji je pušio napolju gde je, na šta mi je odgovorio da je sve oko mene to što tražim. Tada sam shvatila da se zapravo ceo deo grada tako zove i da svaki bar pored svog imena ima dodatak- Temple bar. Onda sam morala da promenim svoje pitanje u ,,Where is the famous Temple bar?” i tako sam ga našla.

Pored najčuvenijeg The Temple bar-a, moji favoriti su Gogarty, The Oak i Merchants Arch.

Najlepšu unutrašnjost ima poslednji naveden, a i jedan je od najvećih, mi smo sedele na trećem spratu odakle imate pogled na ceo bar. Muziku čujete toliko da možete čuti i svog sagovornika.

Iako je današnji izgled dobio tek pre desetak godina, istu funkciju obavlja već 200 godina. Nalazi se odmah pored Ha'Penny mosta. 

Kada ne pijete pivo, malo vas čudno gledaju kada naručite čaj, ali me to nije sprečilo da svaki dan posetim po 2 nova bara, jer oni čine dušu Dablina. Uglavnom je tokom celog dana u barovima živa muzika. Sviraju se ili tradicionalne irske pesme ili moderna američka muzika. Neretko su stari i više od sto godina, pa to daje dodatnu draž. U svakom se služi i hrana.

Nemojte propustiti da probate Shepard’s pie i Baked brie. Shepard’s pie nema veze sa pitom, možda samo izgledom podseća.  To u stvari mleveno meso pokriveno pire krompirom. Baked brie je slatkasti pohovani sir koji se uglavnom služi sa sosom od brusnice ili medom. Jedu ga kao predjelo, mada se meni više dopada kao dezert, valjda sam tako navikla, slatko posle glavnog jela.  

REKA LIFI (LIFFEY) I HA'PENNY MOST

Kako se Dablin nalazi na ušću reke Lifi u Irsko more, oduvek je bio važna luka. Danas se uz reku nalazi dugačko šetalište, ali zbog oštrog vetra koji retko kada prestaje, nije najprijatnije šetati. Ona Dablin deli na južni i severni deo, a sve turistički bitno je u južnom. U užem centru preko reke prelazi oko 20 mostića, od kojih turisti najviše pažnje obraćaju na onaj sa kraja 19. veka, Ha’Penny.

Uski beli metalni most je namenjen samo za pešake i do pre par godina su se na njemu zaključavali ljubavni katanci. Vremenom su postali toliko teški da su pretili da će most pasti, pa se u jednom cugu skidalo i po 300 kg katanaca.

TRINITI KOLEDŽ (TRINITY COLLEGE) I BOOK OF KELLS IZLOŽBA I BIBLIOTEKA

Kada putujem, uvek volim da posetim i škole ili fakultete, tako steknem bolji uvid u život lokalaca. Još kada neka od tih ustanova nosi u sebi stotine godina dugu istoriju i hiljade i hiljade studenata koji su kroz nju prošli. Baš takva je najstariji univerzitet u Irskoj, koji i dalje služi istoj svrsi, Triniti koledž.

Osnovala ga je kraljica Elizabeta I, krajem 16. veka i nazvala ga majkom novih univerziteta. On je zapravo menjao lokacije, ali se ime održalo do danas.  Kompleks u kome se sada nalazi je zadržao srednjovekovni izgled i više podseća na zamak nego na fakultet. Danas privilegiju da ovde studiraju imaju oni najpametniji, ali i najbogatiji jer je školarina 50 000 evra. Dobila sam informaciju da je ovde Bil Gejts držao predavanja.

Glavni razlog masovne posete turista je biblioteka, u kojoj se nalazi originalna Knjiga Kelsa, za koju se smatra da potiče negde između 6. i 8. veka.

Predstavlja oslikana 4 jevanđelja Novog Zaveta i ovde se čuva već više od 400 godina. Mnogima je fascinantno da je tako bitna knjiga opstala gotovo netaknuta toliki niz godina. Od skoro 700 stranica, fali samo 60. Bila je ukradena i vraćena posle dva meseca. Javnosti su na velikim ekranima dostupne stranice ove knjige.

U glavnom holu biblioteke se nalazi oko 200 000 knjiga, ali im nije moguće prići, sve police su ograđene i čuvari su na dužnosti.

Ulaz u biblioteku je na svakih pola sata, pa da biste obezbedili svoje mesto probajte doći makar 45 minuta ranije jer se karte za određene termine brzo rasprodaju.

GRAFTON ULICA

Ako ste šopingholičar, onda je će Grafton ulica biti raj za vas. Ovde se smenjuju svi poznati svetski brendovi, ali i irski za koje sam čula prvi put i čija imena nisam uspela da zapamtim. Ljudi je kao mrava, samo se smenjuju i nekuda jure. Tu su i ulični zabavljači, a ono što se meni dopalo je mnogo prodavaca cveća, koji su svojim tezgama razbijali sivilo oblaka.

U sporednim uličicama su galerije i antikvarnice.

Stiven Grin park (St Stephen's Green park)

Posle mog gostovanja u emisiji, na Instagramu mi se javila devojka iz Hrvatske, Tamara, jer je čula da uskoro dolazim u Dablin. Pošto živi ovde već  5 godina, ponudila se da mi pomogne oko organizacije putovanja i dogovorile smo se da se nađemo kada stignem. Predložila je ulaz u St Stephen's Green park, jedan od retkih, ali među najlepšim parkovima ovde. Iako je bio skoro početak maja, temperatura nije prelazila 13 stepeni, pa su ljudi uglavnom šetali, bez preteranog zadržavanja na travi ili klupama. Proleće je bilo u jeku, pa je i park bio prekriven cvećem svih boja.

Tu su i labudovi i patke, koji ne mare previše za ljudsko društvo, pa sam našlaa novog prijatelja za šetanje.

Posle parka, uputile smo se u mali tržni centar, Powerscourt, u kome se nalaze prodavnice ručno rađenih proizvoda ili vintage garderobe. Ugrabile smo poslednji slobodan sto u The Peppers pot kafiću odakle se pružao pogled na galeriju.

Tamara mi je o životu ovde rekla da im je Bog dao sve osim lepog vremena. Kiša pada stalno. 

Do pre 20 godina populaciju su činili skoro sto procentno čistokrvni Irci. Gubljenjem granica između država Evropske unije počela velika migracija ljudi iz drugih članica. Prednjače Poljaci i Litvanci. Danas je stranaca oko 15 %. Kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju, najveći broj Hrvata je upravo Irsku video kao obećanu zemlju, tako da smo često čuli naš jezik. Satnice za niže plaćene poslove su između 10-20 evra, što je sasvim dovoljno za normalan život, jedino se žale na više cene stanova u poslednje vreme. Tamara kaže da posla ima na pretek, da hoće da radi 3 posla, mogla bi. Sviđa joj se se ovde ne gleda u komšijino dvorište, što svako može da bude ono što želi, bez osuđivanja okoline. Ipak, nedostaje joj bliskost i toplina koja je više izražena među našim ljudima.

DŽORDŽIJANSKA ČETVRT (GEORGIAN QUARTER)

Odmah iza prethodno pomenutog parka nalazi se četvrt sa najlepšim vratima. Za nju sam saznala dok smo u turističkom cinfo entru štampale karte za avion. Jedan tata je pitao da mu objasne gde su lepa vrata, jer njegova ćerka želi da ih vidi. I mene su zainteresovala, pa sam saznala kuda bi trebalo da idemo. Izraz Džordžijanski Dablin se koristi da označi razdoblje od oko 100 godina u 18. i 19. veku, kada su njim uzastopno vladala 4 kralja po imenu Džordž. Ovakav tip vrata potiče upravo iz tog perioda. Široka, okrugla vrata su na svakoj kući ofarbana drugačije.

Kada se fotografišete ispred nekih, budite pažljivi da ne uzrokujete mnogo buke i ometate stanare koji tu žive.

U kraju se nalazi još jedan park, imena Ajvi bašte (Iveagh gardens). Mirniji je od ostatka grada i u njemu se mogu videti razne statue i fontane.

DABLINSKI ZAMAK I KATEDRALA SVETOG PATRIKA

Kada nekoga pitate šta posetiti u Dablinu, sigurna sam da će upravo ove dve lokacije biti prvi odgovor. Lično se nikada nisam oduševljavala masovnim turističkim atrakcijama, jer je zbog gužve nemoguće imati pravi doživljaj, samo gledam ko će me zgaziti ili upasti u kadar kada fotografišem. Iz tog razloga sam se odlučila da se ovim građevinama divim spolja. U Katedralu Svetog Patrika sam čak i imala nameru da uđem, ali kako sam zakoračila i krenula da kupim karte, dugačak red me je odbio. Pošto se karte kupuju unutar katedrale, uspela sam da vidim i kako izgleda.

Dablinski zamak je u 13. veku, kada je izgrađen, bio najvažnije utvrđenje i vojno uporište grada. Tu se nalazila i kraljevska riznica i sudstvo. Simbol je viševekovne borbe protiv Britanaca. Kao i mnoge istorijski bitne građevine, i ovu je zahvatio požar, pa je zamak renoviran u 17. veku i nosi odličja Džordžijanskog stila arhitekture. Moguće je ući unutra i videti izložbu autentičnih predmeta i sobe koje su zadržale prvobitni izgled.

Sa skoro 50 metara visine, Katedrala Svetog Patrika je najviša u Irskoj. Predstavnica je anglikanske irske crkve.

U dvorištu katedrale se nalazi i najstarija biblioteka u Irskoj, Maršova biblioteka. Ispred se nalazi mali park, koji je javna površina pa se ne plaća ulaz.

Unutrašnjost mi nije ostavila poseban utisak, nije mi se ni po čemu izdvojila od sličnih evropskih katedrala.

Šta još posetiti?

Ako imate vremena nemojte zaobići ni najveći park u Dablinu, Feniks park (Phoenix park). Kažu da se u njemu mogu videti jeleni kako slobodno skakuću i da su druželjubivi, pa često prilaze ljudima. Park je malo izvan centra i za obilazak bi trebalo izdvojiti makar 2-3 sata, a vreme nam nije išlo na ruku, pa smo ga ovaj put zaobišle.

Za sve pivopije, nezaobilazna stanica je i Ginisov muzej (Guiness storehouse), gde se može videti proces nastanka najpoznatijeg crnog piva. Tu je i originalni ugovor o zakupu pivare na 9000 godina od strane Artura Ginisa. Na kraju ture posetioci dobiju pivo na degustaciju u kome mogu uživati u baru na poslednjem spratu sa pogledom na ceo grad.

Za obilazak Dablina vam ne treba poseban plan. Jednostavno dođite u centar i šetajte, na sve ćete spontano naići.

Uživajte u prestonici bez nebodera, šarenim zgradama, antikvarnicama, galerijama, prodavnicama sa najlepšim suvenirima koje sam ikada videla...

Kupite nešto na akciji, jer ćete je pronaći u svim prodavnicama. 2 po ceni jednog, 3 po ceni 2, stekla sam utisak da Irci uživaju da daju popuste.

Zavirite u restorane neobičnih naziva i još neobičnijeg enterijera.

Pomolite se za malo irske sreće, da vas potrefi makar koji sunčan dan, da malo odmorite od dosadne kiše koja ne pada, nego sipi. Zato ako ikako možete, birajte letnje mesece za posetu. Tada Dablin zasija svojim pravim bojama. Obucite se slojevito. Kada je zaduvao ledeni vetar, na umu mi je jedino bilo: ko me je naterao da dođem ovde. Kišobran zaboravite, biće uništen od jačine vetra. Ali čim prestane, brzo ćete zaboraviti svu nelagodu koju je izazvao. Dablin je takav, energičan i pozitivan, ako se na ovaj način može opisati grad.

DODATNE INFORMACIJE O DABLINU

CENE I ULAZNICE

Ukoliko želite da intenzivno obilazite sve znamenitosti, razmislite o kupovini Dublin pass-a. 

Cene u restoranima variraju, čaj i kafa od 2-3 evra, krigla piva 5-9 evra, obrok 10-20 evra, deserti  4-6 evra...

Cene u supermarketima su kao u ostalim evropskim gradovima. Svuda se nalaze Lidl i Spar koji su najpovoljniji za kupovinu.

Cene ulaznica:

Triniti koledž biblioteka: Odrasli 14 e, studenti 12 e

Dablinski zamak : Ture sa vodičem- Odrasli 12 e, studenti 10 e

                           Ture bez vodiča- Odrasli 8 e, studenti 6 e

Katedrala Svetog Patrika: Odrasli 7 e, studenti 6 e

Maršova biblioteka: Odrasli 5 e, studenti 3 e

Ginisov muzej: I odrasli i studenti 18.5 e

Ako ste student, ponesite neku studentsku identifikaciju jer u većini slučajeva nude popuste. Iako je meni niko nije tražio, ipak da budete sigurni. Ako putujete sa više članova porodice, postoje i porodične karte.

PREVOZ

Dablin nema metro, ali ima dobro organizovanu mrežu buseva, tramvaja i vozova. Mi smo uzele LEAP karticu koja se može dopunjavati (depozit je 5 evra i ako nemate račun u zemlji Evropske unije, ne može se refundirati). Cena vožnje zavisi od broja stanica i kreće se od 1.25 do 2.50 evra. Važi samo za jednu vožnju, nije vremenski ograničena pa da možete promeniti više autobusa. U autobusima, ako nemate karticu, možete platiti samo kovanicama i tada je za oko 30% skuplje. Zanimljivo mi je bilo što kartica može da ide i u minus par evra, ako zaboravite da je dopunite, niko vas neće izbaciti. 

Na aerodromu postoje i turističke kartice za 3 ili 7 dana boravka, sa neograničenim brojem vožnji za sva tri navedena prevozna sredstva (20 i 40 e).

Ako vas zanima samo centar Dablina, nisu vam potrebne ove višednevne kartice jer se sve može obići peške. 

Ako registrujete profil na Airbnb-u putem ovog linka, za prvu rezervaciju ćete dobiti popust od 35 evra- https://www.airbnb.com/c/jovanak487?currency=USD

Ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.