Moje prvo upoznavanje sa metroom se desilo upravo u Moskvi, 2006, na učeničkoj razmeni. Pošto sam odrasla u Subotici, gradu po kome se lako moglo kretati peške, sam pojam gradskog prevoza mi je tada bio stran.
Sećam se gužvi, koje su tada bile i veće nego sada i specifičnog slatkasto toplog vazduha koji se ni do 2019. nije promenio.
Tada sam još uvek živela u ubeđenju kako se ne snalazim dobro u prostoru i zaista, ni posle 2 nedelje slepog praćenja profesorice, bez pratnje nisam znala da se metroom krećem.
Verovatno sam se i plašila do tada neviđenog ogromnog broja ljudi, što ne čudi jer je ovo najprometniji metro na svetu. Tokom jednog radnog dana kroz njega prođe i do 9 miliona ljudi.
Čitanje mape mi je bilo kao čitanje kineskog pisma. Onda sam jednog dana odlučila da prestanem da se ponašam kao dete (iako sa 16 godina i nisam bila puno odrasla) i da uzmem stvari tj. mapu u svoje ruke. Nepuna 3 dana mi je bilo potrebno da njime ovladam, a kada sam mu se sledeće godine vratila maltene više mapu nisam ni morala da nosim.
Da, tada se kroz nove gradove kretalo sa papirnom mapom, a danas nam je sve olakšano, za mnoge aplikacije ni internet nije potreban.
Nažalost, sa aerodroma u Moskvi još uvek ne postoje direktne metro linije, pa ćete do najbliže metro stanice morati doći autobusom, maršutkom (mini kombijem), vozom Aeroexpress ili taksijem. Detaljno sam o tome pisala u tekstu o Moskvi.
Najbliža stanica aerodromu Šeremetjevo je Rechnoy Vokzal, aerodromu Domodedovo Domodedovskaya, a aerodromu Vnukovo Salaryevo.
Ono što se izmenilo u odnosu na prethodne godine su sigurnosni skeneri na ulazu u svaku metro stanicu. Neretko će vam čuvari tražiti torbu na pregled, pa budite spremni i otvoreni za tako nešto.
Ono što je nemoguće ne primetiti je besprekorna čistoća. Retko gde ćete naći papirić ili žvaku na podu. Ako se vraćate nekim od kasnih vozova, možete videti i čistače kako skidaju zalepljene žvake i peru podove.
Nećete ni videti ljude kako jedu ili piju u stanicama ili vozovima.
Poseban šarm metrou daju svirači kojim hodnici stanica daju odličnu akustiku. Nisam primetila prosjake ili opasnost od džeparoša, ali naravno da je uvek potrebno biti oprezan.
Moskovski metro je među najtačnijima na svetu i vozovi uglavnom dolaze u intervalima od po 90 sekundi, tako da nam se nikada nije desilo da voz zaista čekamo.
Sistem metroa se sastoji od 14 linija, koje se razlikuju po bojama. Ukupno je izgrađeno 212 stanica i preko 350 km pruge.
Simbol je veliko crveno slovo M.
RADNO VREME
Vozovi počinju sa radom u 5:30 i završavaju u 1:00.
CENA METROA I KAKO PLAĆATI?
Cena jedne vožnje je 55 rublji (RBL), što iznosi oko 0.8 evra. Pored karte za jednu vožnju možete kupiti u za 2, 3, 20, 40 ili 60. Što više vožnji odjednom kupite to je jeftinije.
Ako ste u Moskvi par dana, preporučujem kupovinu jednodnevne (230 RBL-oko 3 evra) ili ono što sam ja kupovala, trodnevne karte (438 RBL-oko 6 evra). Oni je zovu karta za 3 sutoka, tj karta za neograničen broj vožnji u toku 3x24 časa (72 časa). Ovaj tip Kartica zovu Ediniy.
Ako znate da ćete pored metroa koristiti i neki drugi prevoz, preporuka je da kupite kartu za 90 minuta. Jedna vožnja košta 65 RBL (oko 1 evro), a možete uzeti i karticu za 2 ili 60 vožnji.
Postoji i kartica-Troika, koja funkcioniše slično kao BUS PLUS u Beogradu. Kartica je besplata i samo je dopunite željenim iznosom novca. Ovde jedna vožnja košta 35 RBL (0.5 evra), s tim ako u toku 90 minuta izađete iz metroa i vozite se nekim drugim prevozom, skinuće vam samo dodatnih 19 RBL za sve naredne vožnje u toku pomenutog vremena. Karticu možete pokupiti na bilo kom šalteru ili aparatu unutar stanica.
Možete platiti i svojim pametnim telefonom, ako ste povezani na Samsung Pay ili Apple Pay račun i tada je cena jedne vožnje 40 RBL (0.6 evra). I dalje postoje neke stanice koje nemaju sistem za prepoznavanje plaćanja telefonom, ali većina u širem centru je pokrivena. Na ovaj način telefonima možete kupovati i obične karte na šalterima.
ISTORIJA
Ideja o metrou je stara oko 150 godina, a prve stanice su izgrađene 1935 i prva linija je bila ona koja je danas deo crvene, od stanice Sokolniki do centra. Za 4 godine gradnje, završeno je 11 km pruge. Iako su radnici većinski bili Sovjeti, metro je konačno dovršen uz pomoć plana Londonskih arhitekti.
Primetićete i da se vozovi nalaze baš duboko pod zemljom. Prvobitno su pruge zamišljene da budu postavljene ,,pliće’’, ali bi se time ceo grad razrovario, tako da se posle mnogo protesta prihvatila ideja ,,dubokog’’ metroa.
Prve faze izgradnje su se odvijale pod sloganom ,,Gradimo palatu za ljude’’. To je i jedan od razloga izgleda metroa koji nema konkurenciju.
Nedugo posle izgradnje počeo je Drugi Svetski rat i tada su metro stanice i tuneli služili kao sklonište.
Kako se kraj rata približavao, tako se krenulo sa proširenjem i moskovski metro je dobio svoju treću liniju.
Zlatno doba za izgradnju metroa je bilo početak osamdesetih godina prošlog veka, kada je metro dobio još preko 60 km pruga.
Danas je jedan od najbrže rastućih metroa na svetu. Stalno se grade nove stanice uz težnju da se što više delova Moskve, pa i njenih predgrađa poveže i Moskovljanima olakša život.
NAJLEPŠE METRO STANICE
Vozila sam se u bezbroj metroa po celom svetu. U Njujorku, Briselu, Berlinu, Singapuru, Šangaju… I svi su oni specifični, po nečemu zapamtljivi, brzi, moderni… Ali nijedan ne može da se približi moskovskom po lepoti.
Čak 44 stanice su ovde pod zaštitom UNESCO-a, smatraju se kulturnom baštinom Rusije. Dok šetate njima, nećete biti sigurni da li ste u muzeju ili u gradskom prevozu. Neke od po meni najlepših se nalaze na kružnoj, braon liniji i za njihov obilazak sa fotografisanjem vam je dovoljno oko 2 sata. Ako želite da izbegnete gužvu, krenite kasno uveče, poste 22 časa.
Izdvojila sam one koje su na mene ostavile najveći utisak, ali to nikako ne znači da i ostale nisu vredne divljenja.
Na slici ispod je postavljena mapa moskovskog metroa sa označenim stanicama o kojima ću u daljem tekstu pisati.
1. Komsomolskaya
Naziv joj potiče od skraćenice ,,komsomol'' koja je bila oznaka za Komunističku omladinsku organizaciju. Sigurna sam da ćete nju prvu zapamtiti jer su joj hodnici obojeni jarko žutom bojom. Zbog visokog plafona, brojnih murala i detalja prava je predstavnica ove podzemne ,,Palate za sve ljude''. Sa radom je počela 1952. godine.
2. Taganskaya
Još jedna stanica ,,u boji'', malo nesvakidašnjoj za Moskvu uopšte. Plavo u kombinaciji sa zlatnim me više podseća na neke orijentalne predele, a zapravo je dizajnirana po uzoru na tradicionalne ruske motive. Otvorena je 1950. a sa dubinom od 53 metra je 8 godina bila najdublja stanica. Danas titulu najdublje nosi stanica Park Pobedy, sa dubinom od 84 m.
3. Kievskaya
Ako ste po nazivu pomislili da ova stanica ima veze sa Ukrajinom, niste pogrešili. Ovaj naziv je dobila zato što se takmičenje za najbolje idejno rešenje njenog dizajna održalo baš u glavnom gradu Ukrajine. Ovde se u mozaicima jasno vidi spoj ukrajinske i ruske kulture, ima taj šmek sovjetskog vremena. Otvorena je 1954.
4. Novoslobodskaya
Prepoznatljiva je po svojim vitražima koji su delo letonskih umetnika. Letonci su pozvani ,,u pomoć'' jer Rusija pedesetih godina prošlog veka još uvek nije imala dobro razvijenu tehniku izrade vitraža. Umetnici su se plašili da će narod vitraže povezati sa katoličkom crkvom, ali se desilo to da su ih ljudi povezivali sa podvodnim svetom i jako su im se dopali. Kao godina njenog otvaranja se navodi 1952.
5. Arbatskaya
Ova stanica se nalazi ispod Arbat trga, jednog od najstarijih u Moskvi. Njena gradnja se vezuje za početak Drugog svetskog rata, kada je zamišljeno da bude sklonište od bombi. Zato je građena na dubini od oko 40 m i druga je najveća.
Još neke od najlepših stanica koje možete zabeležiti su: Mayakovskaya, Belorusskaya, Paveletskaya, Prospekt Mira...
Nadam se da vam je ovaj tekst malo približio podzemni svet Moskve i probudila želju za istraživanjem, a ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.
Detaljan vodič za Moskvu možete naći na ovom linku https://www.jovaninzivotukoferu.com/moskva.
