Pečuj. Mađarska. Zemlja čijih pečata u pasošu imam najviše, ali su se sve posete uglavnom bazirale na obilazak Segedina i Budimpešte, pa ne mogu reću da Mađarsku previše poznajem. Ovog puta sam zahvaljujući Nacionalnoj turističkoj agenciji Mađarske dobila priliku da posetim i predstavim još jedan grad i njegovu okolinu, divni Pečuj.
USLOVI ZA ULAZAK U MAĐARSKU TOKOM PANDEMIJE KORONA VIRUSA
Period putovanja je bio avgust 2021.
Pre planiranog putovanja u Mađarsku ili neku drugu zemlju za vreme pandemije koron virusa preporučujem da se dodatno informišete i proverite zahteve za ulazak na sajtu Ministarstva spoljnih poslova.
Ulaz u Mađarsku za građane Srbije je otvoren, nije potreban ni test ni potvrda o vakcinaciji. Ako krenete put Mađarske tokom leta, izbegavate veće granične prelaze zbog gužve (Horgoš i Kelebija), a i svakako vam je do Pečuja najbliže doći preko graničnog prelaza Bajmok Bačalmaš na kome je čekanje uglavnom par minuta (otvoren je od 7-19 h). Pečuj je od granice sa Srbijom udaljen svega 2 sata vožnje i mnoge agencije ga imaju u ponudi kao dnevni izlet.
Valuta u Mađarskoj je forinta i za vreme moje posete 1 e=325 HUF.
ŠTA POSETITI U PEČUJU?
Pečuj važi za jedan od najlepših gradova u Mađarskoj i jedan sa najdužom i najbogatijom istorijom. Drugi je po veličini u Mađarskoj i bio je proglašen za evropsku prestonicu kulture. Mnogi su ga kroz vreme pokoravali, pa se u gradu i dalje vide ostaci raznih vladara, od Rimljana do Turaka.
Ako odlučite da u Pečuj dođete na jednodnevni izlet, evo šta možete za par sati obići:
KIRALJ ULICA
Ovo je glavna i najživlja pešačka ulica u Pečuju. Puna je preslatkih kafića, restorana i prodavnica. Ima najbolju lokaciju za obilazak grada, pa sam zato birala Hotel Palatinus Grand koji je u njoj smešten.
SEČENJI TRG
Centralni tog Pečuja je savršen za početak šetnje kroz ovaj grad. Na njemu i u neposrednoj blizini su smešteni neki od glavnih simbola Pečuja, kao što su Kasim-Pašina džamija i Žolnai fontana.
Kao najlepše građevine se izdvajaju gradska kuća i upravna zgrada baranjskog okruga, najznačajniji spomenici su onaj posvećen Janjošu Hunadiju koji jaše konja i spomenik Svetog Trojstva.
KASIM-PAŠINA DŽAMIJA
Simbol Pečuja, Kasim-Pašina džamija, koja je u sagrađena u 16. veku, a pretvorena u katoličku crkvu u 18. Unutar nje se i dalje mogu videti elementi turske kulture i natpisi iz Kurana.
DŽAMIJA HASAN PAŠE JAKOVALIJA
Džamija koja je do dana današnjeg sačuvala svoju namenu, izgrađena početkom 17. veka. Bila je u jednom trenutku pretvorena u bolnicu, pa u katoličku crkvu. Najbolje je očuvana džamija na području Austro-Ugarske i jedina u Mađarskoj iz tog perioda kojoj je ostao sačuvan minaret. Danas je pored verskog objekta i muzej.
BARBAKAN KULA
Kako se u celom Pečuju mogu videti ostaci turske vladavine, ne čudi što se u samom centru nalazi i jedno utvrđenje. Iako stara preko 500 godina, Barbakan kula je savršeno očuvan primerak jedne tipične turske kružne kule.
PEČUJSKA KATEDRALA
Svrstava se među najlepše i najveće katedrale u Mađarskoj, a posvećena je Svetim Petru i Pavlu. Prva crkva je na ovom mestu sagrađena još u 4. veku.
RANOHRIŠĆANSKE GROBNICE
Istorijski najznačajnija lokacija u gradu se nalazi odmah pored Pečujske katedrale. Ranohrišćanske grobnice datiraju iz 4. veka i jedina su lokacija u Pečuju koja je pod UNESCO zaštitom. Cena ulaznice za odrasle je 1500 forinti, kao i za većinu turističkih atrakcija.
ŽOLNAI KERAMIKA U PEČUJU
Prezentacija Pečuja ne bi bila potpuna da se ne spomene Žolnai keramika, glavni simbol grada, jer je baš u njemu pre skoro 200 godina otvorena prva fabrika koja je pravila keramiku na način koji je do dana današnjeg maltene nemoguće iskopirati.
Prvi vlasnik Žolnai fabrike je bio Mikloš Žolnai, ali je zapravo glavni odgovorni za Žolnai keramiku kakvu danas poznajemo njegov sin Vilmaš. On je patentirao premaz eosin, zbog koga Žolnai keramika ima najlepši sjaj, koji se najbolje vidi na suncu. Zbog tog premaza dolazi do prelamanja boja, u originalu plave i zelene.
U centru grada obavezno svratite do fontane koju ćete pronaći pod imenom Zsolnai kut koju je bila poklon gradu od porodice Žolnai.
Na listu mesta za uživanje u Žolnai keramici dodajte i Žolnai muzej koji se nalazi u Ulici Muzeja (u Pečuju ima čak 15 muzeja). U njemu sam poželela da mi svi predmeti u kući budu od ovog materijala, ali bih verovatno morala da budem milionerka za takav poduhvat (cene predmeta od Žolnai keramike su dosta visoke, pa se recimo tanjiri kreću od 100 evra).
U Pečuju postoji ceo kvart posvećen ovoj keramici, ,,Zsolnai Kulturalis Negyed”, gde se nalazila prvobitna fabrika. U kompleks se ne plaća ulaz i imaju i besplatan parking.
Žolnai keramiku možete videti i u Srbiji, u Subotici na raznim mestima, dok u Beogradu krasi hotel ,,Moskvu”.
ŠTA POSETITI U OKOLINI PEČUJA?
ORFU
Na samo 20 minuta vožnje od centra Pečuja nalazi se prava mala oaza mira, seoce Orfu. Selo je poznato upravo po tome što je od davnina bilo mesto gde su ljudi dolazili da se odmore. U njemu se nalaze 3 veštačka jezera na kojima se pored kupanja može pecati i voziti čamcem ili kajakom. Ili jednostavno uživati u tišini, što je bio naš izbor.
Ako ste ljubitelj planinarenja, i tu aktivnost možete raditi u ovom kraju jer je Orfu okruženo planinom Meček. Najviši vrh Mečeka je visine od oko 700 m (možete ga pronaći pod imenom Zengo), ali ovog puta se nismo upuštala u poduhvat penjanja zbog toplote. Mađarske planine nisu visoke, najviša je Kekeš sa visinom od oko 1000 m.
Imam osećaj kao da u Mađarskoj vreme sporije teče, da niko nigde ne žuri, a to se najbolje vidi u ovakvim mestima. Neretko će kroz naseljena mesta ograničenje brzine biti 30-40 km/h i deluje da su svi OK sa tim. Još jedna stvar, čak iako ste navikli na to da vozite malo brže, u Mađarskoj pripazite jer su svuda radari, pa da vas ne iznenadi ,,ljubavno pismo” na granici.
PEČVARAD
U Mađarskoj je lako putovati kroz vekove i osetiti duh prošlih vremena jer se na njenoj teritoriji nalazi oko 100 srednjovekovnih zamaka očuvanih do danas. Mnogi su pretvoreni u turističke atrakcije, pa čak i hotele ili mesta gde se možete oprobati u streljaštvu i sličnim srednjovekovnim veštinama.
U blizini Pečuja sam posetila dva, od kojih se prvi nalazi u selu Pečvaradu, na petnaestak minuta od centra. Kako smo došle pred sam zalazak sunca, zamak je bio zatvoren za posetu, pa smo mogle da ga vidimo samo spolja.
Prošetale smo se dvorištem, ali i zidinama starim oko 1000 godina sa kojih se pruža pogled na zlatno zelenu mađarsku ravnicu.
Pečvarad je jedan od mađarskih gradova značajnih i za srpsku istoriju, jer je neko vreme u njemu živelo i srpsko stanovništvo, a do pre 100 godina postojala i srpska pravoslavna crkva.
HARKANJ
Sigurna sam da je mnogima asocijacija na Mađarsku banjski turizam i da ste makar jednom bili u nekoj od mađarskih banja. Neke od nama najbližih su Morahalom i Mako, a ja sam sada poželela da vidim i Harkanj, koja se nalazi na pola sata od Pečuja.
Harkanj banja je banja sa tradicijom dugom skoro 200 godina, još početkom 19. veka su ljudi uočili lekovite osobine vode koja ovde izvire i napravili lečilište. Poznata je po tome što je jedna od 3 mesta na svetu za koja se smatra da voda uspešno leči psorijazu. Pored toga, pomaže u lečenu osteoporoze, artritisa, ginekoloških oboljenja, problema sa cirkulacijom i u poboljšanju opšteg stanja organizma.
Deo je pretvoren i u zabavni park sa toboganima gde će se najbolje zabaviti najmlađi, a postoji i olimpijski bazen za one koji vole da plivaju. Nisu svi bazeni napunjeni lekovitom vodom, pošto možete da pretpostavite da nema prijatan miris, tako da i oni kojima to previše smeta mogu da uživaju u kupanju.
Kompleks je kao veliki spa centar jer bude i usluge masaža i različitih kozmetičkih tretmana. Dopalo mi se što ima puno prirodnog hlada i travnatih površina, pa lako možete pronaći savršeno mesto za izležavanje u pauzama od kupanja.
Takođe, tu je i puno restorana i kafića, pa ne morate da brinete o hrani i piću. Ako nešto i zaboravite, postoje i prodavnice sa opremom za plažu, igračkama, stvarima na naduvavanje…
Jedino što nije bilo po mom ukusu je ogromna gužva čak i radnim danom, ali dobro, to je u visokoj sezoni manje više svuda teško izbeći.
Cene dnevnih ulaznica se kreću od oko 8 evra, ali najbolje da proverite na njihovom sajtu jer zavise od sadržaja koje želite da vidite.
VILANJ
Ne morate biti ljubitelj vina da biste se na prvu zaljubili u Vilanj, najslađi gradić koji sam do sada u Mađarskoj videla. Okružuju ga nepregledni vinogradi, a vinarije su smeštene u kućicama u nizu, koje kao da su iz neke bajke izašle.
Vinarije su uglavnom zatvorene radnim danima, tako da smo imale sreće što smo naleteli na jednu koja radi i uspele da probamo i kupimo neka od viljanskih vina. Ima ih oko 200 ovde i uglavnom su u pitanju porodični biznisi koji se prenose sa generacije na generaciju. Danas je proizvodnja vina modernizovana i u malim kućama se kriju ozbiljne vinarije.
ŠIKLOŠ
Pored Vilanja, svratile smo i u Šikloš, mestašce na desetak minuta udaljenosti i prošetale do njihovog zamka iz 13. veka koji danas funkcioniše kao muzej i hotel. U ovim krajevima je u poslednjih 300 godina živelo i srpsko stanovništvo, od kojih se mali broj zadržao i do dana današnjeg, pa u Šikloša i dalje postoji Srpska pravoslavna crkva, otvorena za posetu.
Viljan i Šikloš jako blizu jedno drugog, pa ih možete zajedno za par sati obići.
SMEŠTAJ U PEČUJU
Ako ste smešteni u centru, sve po gradu možete pešaka obići. Moja preporuka ide za hotel Palatinus Grand, koji je sam po sebi muzej. Vrlo je autentičan, star oko 100 godina i izgrađen u stilu secesije, kao i veliki deo mađarskih gradova.
Jedini problem je to što sobe nemaju klimu, već samo ventilatore, ali opet mu to daje neku posebnu draž i nije narušen spoljni izgled.
Cena noćenja za 2 osobe sa doručkom na bazi švedskog stola je oko 75 evra. Iako ima samo 3 zvezdice, drži cenu zbog savršene lokacije, u Kiralj ulici.
Ovo putovanje je realizovano u saradnji sa Nacionalnom turističkom organizacijom Mađarske.
Ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.
