Šri Lanka. ,,Zemlja kao nijedna druga’’. Logo turističke organizacije ove zemlje je u potpunosti opravdan. Šri Lanka je ostrvska zemlja koja se nalazi u Indijskom okeanu. Nakon dvanaestočasovnog leta, sa presedanjem u Dubaiu, stižemo u glavni grad Kolombo. Prvo što primećujem, pored ljudi nasmejanih lica i zanimljivog stila oblačenja, je vrućina i velika vlažnost vazduha iako je još uvek bila noć. Da bismo iskoristile svaki trenutak, odmah krećemo put naše prve stanice, Sigirije. Sigirija ili ,,Lavlja stena’’ predstavlja jednu od značajnijih istorijskih znamenitosti.

Ova stena vulkanskog porekla je bila naseljena još u praistorijskom periodu. Oko 500. godine pre nove ere na steni je izgrađena tvrđava, a oko nje vrtovi sa prirodnim bazenima. Tvrđava je građena tako da podseća na statuu lava, a ono što se danas može uočiti su isklesane lavove šape, koje se nalaze na severnom ulazu. Do samog vrha stene ima preko 1000 stepenika, te je preporuka da se u obilazak krene što ranije, jer već oko podneva toplota postaje nepodnošljiva. Putem se mogu uočiti freske na obroncima stene, oslikane pre više od 2000 godina, a i dan danas predstavljaju prava umetnička dela. Na trenutak se vraćam u neki davni period, zamišljam kako je život tada izgledao i koliko je truda u veoma teškim uslovima bilo potrebno da se ovakva vanvremenska građevina izgradi. Sa vrha se pruža pogled na celu oblast i shvatam da se nalazim u zemlji čija priroda ostavlja bez daha. Sigiriju mnogi nazivaju i osmim svetskim čudom.

Već pri prvoj šetnji vidim više majmuna i raznih egzotičnih životinja nego ljudi. Gušteri, iguane, zmije i slične životinje su toliko rasprostranjeni da za lokalno stanovništvo ne predstavljaju ništa neobično.

Put nas dalje vodi ka srednjovekovnom gradu-Polonaruva. Ostaci se dobro razaznaju iako je sagrađen pre više od 1000 godina. Dugo vremena je upravo ovaj grad bio prestonica. Građevine i predmeti oz tog perioda koji se ovde mogu pronaći su fascinantni, njihova očuvanost me čini da se osećam kao da je moderan svet za trenutak nestao.

Neizostavna je i poseta Budističkim hramovim koji plene, kako po svom izgledu, tako i po osećaju koju pružaju kada se nađete među njihovim zidovima. Mir koji se u njima oseća je teško rečima opisati. Jedan od hramova koji me je posebno oduševio je Zlatni hram Dambula koji je izgrađen pre više od 2000 godina i predstavlja jedan od najstarijih, a ujedno u najbolje očuvanih hramova.

Pored Budističkih, mnogobrojni su i Hindu hramovi, koji su posebno zanimljivi zbog njihovog neobičnog izgleda. Spoljašnjost je obložena mnogobrojnim skulpturama različitog izgleda i boja.

Šri lanka je zemlja različitosti i raznih narodnosti, a samim tim i religija. Najzastupljenije su Budizam, Hinduizam, Islam i Katolicizam. Svi vernici se međusobno poštuju i nema mesta nesuglasicama na ovom polju.

Tradicionalno prevozno sredstvo je takozvani ,,tuk-tuk’’.

Koliko god nesigruno izgledao, ovaj trotočkaš nas, kroz strme klance i šumovite predele dovodi do podnožja Šri Pada planine odakle peške nastavljamo ka jednom od vrhova (Mali Adamov vrh). Par sati penjanja po visokoj temperaturi brzo bivaju zaboravljeni dolaskom na vrh i uživanjem u pogledu na nestvarne predele.

Sledeća stanica nam je inženjersko čudo 20 veka- Most devet lukova (,,Nine arches bridge’’). Njime prolazi pruga koja je i danas u funkciji iako je most izgrađen pre više od 100 godina. Pomenuti most i planina se nalaze u oblasti koja se naziva Ela. Ela predstavlja glavnu turističku destinaciju zbog svega što ima da ponudi. Nestvarni vodopadi, plantaže čaja, neobične biljke su samo deo toga.

Vozeći se putevima uviđam koliko je ovde zaista sve drugačije od onoga što mi mislimo da je ,,normalno’’. Saobraćajni znakovi su pravi raritet, ono što je nalik tome su daske zakucane na drveće pokraj puta na kojima su napisane reči stop ili uspori. Na putu se istovremeno nalaze tuk-tukovi, moderna vozila, bicikli, ali i pokoji slon.

Dvorište svakog hotela u kome smo odseli je zapravo bila džungla u kojoj su nam prve komšije bili neizostavni majmuni i neretko neka druga, čak nama nepoznata životinja. Posebno iznenađenje je bio obilazak škole. Učionice bez vrata, stolica, bilo kakve tehnike, a učenici ipak nasmejani, svi u istim uniformama. Poslušni i pomalo sramežljivi prema nama-,,belim ženama’’ u početku. Škola koju smo obišle nije bila u turističkom delu, pa su pojedina dečica po prvi put uživo videla nekoga drugačije boje kože nego njihove.

Na zidu škole su ispisana 3 pisma i tada saznajemo za 3 oficijalna jezika (sinhala, tamil i Engleski) koja svi od malena uče.

Osim škola, posebno zanimljive su mi bile i tradicionalne kuće, takođe bez vrata i prozora. O televizoru, telefonu, kućnim aparatima ovde nije bilo reči. Stanovništvo je uglavnom siromašno i iako bi se na prvi pogled reklo da nemaju ništa, oni u stvari imaju sve. Zbog velike količine voća koja je na ovom području zastupljena nikada nisu gladni, zbog klimatskih uslova im nikada nije hladno, a zbog načina života koji vode vrlo su zdravi, srećni i uvek nasmejani.

Ishrana Šrilanćana se sastoji pretežno od voća, pirinča, piletine i morskih plodova. Obroci su veoma začinjeni (najviše koriste začin kari) i u potpunosti drugačiji od svega na šta smo mi naviknuti, pa smo se uglavnom bazirale na laganiju hranu i voćne sokove.

Naravno,  često je i konzumiranje čajeva. Crni, zeleni ili čak beli, na vama je da izaberete. Šri Lanka je jedan od najvećih izvoznika čaja u svetu (poznati Cejlonski čajevi), pa je neizostavna bila poseta plantažama čajeva gde smo se upoznale sa kompletnim procesom proizvodnje.

Osim posete plantažama i fabrikama u kojima se vrši proizvodnja i obrada čajeva, ono što je ostavilo poseban utisak je posetak baštama začina. Pored čaja, Šrilanka izvozi i mnogobrojne lekovite biljke i začine koji se mogu naći samo na njenoj teritoriji.

Šri Lanka je bila Portugalska, Britanska i Holandska kolonija, pa se i dalje uočava uticaj ovih kultura. Mnogi hoteli, vrtovi, crkve, kao i razne građevine su izgrađene u Evropskom stilu. Tvrđava Gale koja se nalazi u jugo-zapadnom delu ostrva i dalje opstaje u obliku u kakvom je izgrađena pre više od 400 godina od strane Portugalaca, a potom osvojena od strane Holanđana.

Poslednja dva dana na ovom magičnom ostrvu koristimo za obilazak plaža. Duge peščane obale i veliki talasi koji ih zapljuskuju predstavljaju raj za surfere. Nažalost, zbog nedostatka vremena, a i hrabrosti ne pokušavam da se oprobam u ovom sportu.

Miris okeana i tišina koju prekida samo šum talasa čini da ne poželim nikada da odem iz ove oaze mira i spokoja.

Sledeća stanica nam je utočište za kornjače. Humanost volontera koji nesebično pomažu ovim stvorenjima je zaista za divljenje. Susrele smo se sa kornjačama sa raznim nedostacima i bolestima, ali i neobičnim albino kornjačama. Neke od njih nakon oporavka bivaju puštene u prirodu, dok druge, zbog nemogućnosti samostalnog opstanka, ostatak svog života provode ovde.

Poslednjih par sati provodimo u prestonici, Kolombu, koji predstavlja suštu suprotnost ostalom delu zemlje. Neboderi, uređeni putevi, mnoštvo modernih hotela i restorana čini da ovaj grad izgleda kao i svaka druga metropola. Naravno, i ovde su na ulicama neizostavni tuk-tukovi. Kolombo predstavlja jednu od važnijih svetskih luka, kao i trgovačkih centara.

Poseta Šri lanci mi je doneo mnogo toga. Pogled na predivne predele, boravak na najlepšim plažama, bliski susreti sa najneobičnijim životinjama su samo mali deo onoga što ova država ima da pruži. Ono neporcenjivo i najvrednije su njeni ljudi. Kroz priču i upoznavanje sa njihovim životima shvatam koliko je zaista malo potrebno za sreću i  u čemu leži pravo bogatstvo.