Tara. Po meni najlepša srpska planina. Na samo 200 km i 4 sata vožnje od Beograda. Savršen beg iz grada i mesto za povezivanje sa prirodom. Na Tari sam odmarala dva puta, oba za vreme prvomajskih praznika, što smatram i početkom najboljeg perioda za obilazak ove planine. Kako nema uređenih staza za skijanje, kraj proleća i leto pružaju više mogućnosti za istraživanje i uživanje. Na kraju teksta ćete videti na koji način možete da mi se priključite na sledećem putovanju na ovu planinu.

Planina Tara je deo nacionalnog parka Tara, jednog od 5 nacionalnih parkova u Srbiji. Nalazi se između Bajine Bašte i Užica, 2 najbliža grada ako ovde planirate autobusom. Prosečna nadmorska visina joj je 1200 m.

Njeno najveće bogatstvo su njene šume. Ovde je Josif Pančić otkrio svoju omoriku, za kojom je tragao čak 20 godina. Našao ju je u selu Zaovine i od milošte zvao ,,lepoticom”, uspavanom, ledenom... Mnogi su mu njen pronalazak osporavali, govoreći da nije otkrio ništa novo. Na kraju je uspeo da dokaže da se radi o do tada nepoznatoj vrsti smrče koja je po njemu kasnije i nazvana. 

Nažalost, omoriku danas nije tako lako videti i svako stablo je pod zaštitom, strogo se o njemu brine. Pančićeva omorika je sva duguljasta, ,,mršava” i visoka (može dostići visinu i do 50 metara), vrlo osetljiva, pa je i danas predmet brojnih proučavanja. Pored omorike, Tara se može pohvaliti gustim šumama raznih drugih vrsta smrče, jele, bukve, tise...Bilo mi je baš zanimljivo što su šume ,,šarene”, a boja drveća varira od svetlo zelene, preko braon do žute. Da je neko slikao ovaj predeo, ne bi ga mogao ovako naslikati... 

Tara je poznata i po njenim vidikovcima i jezerima, kao i brojnosti i raznovrsnosti životinjskog sveta. 

Preporuka za traženje smeštaja je u blizini jezera Zaovine. Još neki od popularnijih delova Tare gde turisti traže smeštaj su Mitrovac i Kaluđerske bare.

Smeštaj kod Zaovina je idealan za obilazak velikog dela planine čak i peške, ali svakako da bi bilo lakše imati kola, zbog nekih udaljenijih vidikovaca.

Ukoliko planirate odmor na Tari, izdvojite makar 5 dana, a tačno toliko će vam biti potrebno da obiđete sledeće lokacije:

Zaovine

Iako je teško poverovati, Zaovinsko jezero je veštačko. U tekstu ću dalje pisati Zaovinsko, jer mi tako više leži, to je neki ustaljen naziv u narodu, iako će vam lokalci reći da je zapravo Zaovljansko. Pravljeno je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, sa ulogom proizvodnje električne energije u hidroelektrani Bajina Bašta. Nivo jezera se iz tog razloga dosta menja, u zavisnosti od vodostaja Drine, pa se često desi da vidimo na prvi pogled zastrašujuće fotografije gotovo isušenog jezera, što je zapravo za ovu vrstu jezera sasvim normalno.

Jezero se najbolje vidi sa Brane Lazići čijom izgradnjom je jezero i nastalo. Visoka je skoro 150 metara i sa nje se pruža odličan pogled na jezero. 

Kod nje se nalazi i najbolje mesto za kupanje, plaža koja nije uređena, ali je ulaz u vodu vrlo pristupačan, pa se u vrelim letnjim danima zna stvoriti i gužva. Voda je ovde toliko čista, da se uz minimalnu preradu koristi i za piće. 

Za doživljaj iz neke druge perspektive preporučujem vožnju čamcem. Ako vam se posreći, vlasnici smeštaja će imati i jedan čamac i biti voljni da vam ga na par sati pozajme.

Jezero se lepo može videti i sa brda Jabučica, koje se nalazi preko puta smeštaja Konaci Zaovljanska jezera. Nije ubeleženo u online mape, pa ga jedino možete ovako naći. Ovo je i jedno od boljih mesta za čekanje zalaska sunca. 

Staza do neobeleženog vidikovca je laka, 20-30 minuta hoda od podnožnja Jabučice. Obratite pažnju na levu stranu staze i u jednom trenutku ćete ugledati ovakve prizore. 

Jezero Spajići

Kada san prvi put bila na Tari, videla sam ga iz daljine, za vreme ručka u restoranu Tarsko jezero. Privuklo mi je pažnju na prvi pogled, ali ne dovoljno da se do njega i spustim. Nisam čula da ga je neko spominjao kao obavezno mesto za posetiti, a sada mi deluje da je samo ostalo u senci Zaovina, jer je itekako lepo i vredno posete. 

Do njega se stiže kada iz pravca seoceta Mitrovca pre brane Lazići i restorana Tarsko jezero skrenete levo. Vijugavim puteljkom ćete stići pravo na obalu ovog jezera, ali kako je ono ,,duguljasto” i obala je duga, pa je najbolje da ostavite auto na prvom improvizovanom parkingu i dalje nastavite peške. Svaki izlaz na jezero je drugačiji, pa svaki put kada naletite na vodu izgleda kao da ste naišli na drugo jezero. 

Meni se najviše dopao deo kod jedne bezimene brane na koju se bezbedno možete spustiti stepenicama i dobiti fotografiju koja će izgledati kao da je nastala uz pomoć drona. 

Pored brane koja je sama po sebi poseban doživljaj, deo koji me je oduševio je i obala sa drvenom kućicom, na koju se prvo naiđe. Ulaz u jezero okružen brdima i šumama me podseća na italijanska i austrijska jezera, sa tirkizno plavom bojom vode koja je toliko čista da se i dno vidi. 

Što se tiče ove bajkovite kućice, bila je prazna kada smo se kod nje zatekli. Delovalo je kao da dugo nije posećivana... jedino što sam uspela da saznam je da je privatno vlasništvo i da se najverovatnije ne izdaje. A verujem da bi bilo tako divno iskustvo dočekati dan u njoj, ručati u njenom ,,dvorištu”, uz vatru se ugrejati u nekoj hladnoj noći... 

Jezero Lipovica

Ako produžite od jezera Spajići, srešćete se sa još jednim skrivenim draguljom, jezercetom Lipovicom. Njegovu obalu bih preporučila kao mesto za roštiljanje ili piknik. 

Banjska stena

Sa pravom najpoznatiji vidikovac na Tari, ujedno i najlepši. Naziv Banjska stena je dobio od Banjskog vrela koje izvire u podnožju vidikovca. Nalazi se na udaljenosti od oko desetak kilometara od Mitrovca. Put do Banjske stene ćete lako naći, ubeležen je u svim online mapama, a i staza do njega je lepo obeležena. Do jednog dela se možete popeti kolima i onda vam predstoji 10-15 minuta lagane šetnje kroz šumicu.

Vidikovac ćete odmah prepoznati po nestvarnom pogledu na jezero Perućac i kanjon reke Drine, kao i drvenoj ogradi i klupama. 

Kako mu je nadmorska visina oko 1000 m, često se desi da pogled ,,blokira’’ gusta magla, pa ako možete, birajte vedrije dane za posetu. 

Vrh Janjač

Na nadmorskoj visini od oko 1500 m, u blizini sela Karaklije, nalazi se vrh Janjač,  obavezno mesto za popeti se, ako nemate problem sa dugim šetanjem. Kolima možete doći do sela Karaklije i odatle samo pratite znakove koji će vas odvesti skoro do samog vrha.

Pešačka staza je dugačka oko 3 km i prolazi kroz neke od najlepših predela kroz koje sam imala priliku da prošetam. Kroz selo, livade i šumicu…

Do šumice je uspon baš blag, dok je kroz nju i pri samom vrhu (,,golijem” delu) malo ozbiljniji, ali ćete uspeti da se popnete i bez ikakvog planinarskog iskustva. 

Kako se pri vrhu u prvom trenutku ne vide nikakve oznake, uzdali smo se u navigaciju da nam pokaže put do najviše tačke, a jedino što smo dobili je saznanje da smo prešli na teritoriju Bosne i Hercegovine. Onda smo uočili žuto obojene znakove na kamenju, pratili ih i za petnaestak minuta su nas doveli na željeno mesto. 

Sa vrha se sa jedne strane vidi Zaovinsko jezero, a sa druge Višegrad i ,,Na Drini ćuprija”.

Kako u periodu posete, u maju, još uvek nije prava sezona, delovalo mi je da smo bili jedni od retkih posetilaca u poslednje vreme, a u prilog tome je govorilo neutabano lišće i jedno oboreno drvo na sred staze. 

Jako vetar nam nije dozvolio da u pogledu uživamo više od desetak minuta, pa se slojevito obucite.

Jezero Perućac

Ako dolazite iz pravca Beograda, pre penjanja na Taru ćete proći pored Drine i jezera Perućac. Od Perućca je Mitrovac koji je kao neki ulaz na Taru udaljen 15 km i pola sata lagane vožnje vijugavim putem.  

Oko jezera možete prošetati, a kako se budete više penjali, pored sve većih krivina, nailazićete i na sve lepše poglede na Perućac i hidroelektranu Bajina Bašta, zbog kojih vredi na par minuta skrenuti sa puta.

Ako ipak planirate da nekoliko dana provedete na Perućcu, preporučujem smeštaj u jednoj od kućica na vodi, a sve o organizaciji takvog odmora možete pročitati ovde. 

PUTUJ SA JOVANOM PO SRBIJI

Ako su vam ovi predeli zagolicali maštu, želite da ih što pre uživo vidite, a u isto vreme i nešto naučite, onda vas pozivam na putovanje namenjeno ženama na kome ću upravo ja biti organizator i vodič.

Koncept putovanja je sledeći, ja neću biti klasičan turistički vodič nego neko ko će sa vama podeliti svo znanje koje je godinama skupljao u oblastima kojima se trenutno bavim i možda inspirisati da i same slično pokrenete. 

Ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.