Irska. Zelena, prostrana i prohladna. Tako sam je uvek zamišljala. Takva se i ispostavilo da jeste. Prvi deo teksta o Irskoj je o glavnom gradu Dablinu, a sada ću pisati o tome šta raditi izvan njega.
Ako niste iskusan vozač (Irci voze levom stranom i sa više strana sam čula ne tako pažljivo) i ne razmišljate o iznajmljivanju auta, onda bi najbolji način obilaska bio organizovani izleti. Mama i ja smo dobile preporuku za agenciju Paddywagon tours. Sve izlete smo rezervisale online preko njiihovog sajta. Potrebna vam je kartica za plaćanje preko interneta. Za studente su karte uvek povoljnije, tako da ako ste student iskoristite ovu priliku. Niko mi nije tražio karticu za identifikaciju uživo, iako je na sajtu naglašeno da je potrebna.
Izlete možete rezervisati i u nekim od turističkih informativnih centara, ima ih po celom gradu, ali se takođe mora unapred platiti (može gotovinom).
PRVI IZLET
U brošurama ćete ovaj izlet naći pod imenom ,,Cliffs of Moher". Kreće se u 8 ujutru. Trebalo bi doći desetak minuta ranije jer tada kreće prozivka i po redu kako ste došli se ulazi u autobus. Svi autobusi imaju wifi i ulaze za USB punjače za telefon. Često se prave pauze, pa nemojte brinuti da ćete ostati gladni ili bez mogućnosti odlaska u toalet.
To jutro smo se probudile u 6 i poželele da ostanemo u krevetu. Napolju jedva da je bilo preko 10 stepeni (kraj aprila), sunce kao da nije ni izašlo koliko je sve bilo sivo. Dok smo se dovukle do mesta sastanka, počela je i kiša.
Kako smo napustile Dablin, tako je počelo da se razvedrava. Kažu da ne bi trebalo verovati vremenskoj prognozi u Irskoj. Vreme se može promeniti za 5 minuta. Nama je ta promena sada išla u korist, što smo odmicali zapadnije, to je bilo sunčanije.
BUNRATI ZAMAK (BUNRATTY CASTLE)
Ispred Bunrati zamka nas je dočekalo proleće. Jakne smo ostavile u autobusu i krenule u petnaestominutnu šetnju. Zamak iz 15. veka se nalazi u istoimenom selu, u okrugu Kler. Bio je slika one Irske kakvu sam viđala u filmovima.
Na ovom mestu je još u 13. veku sagrađeno utvrđenje, ali kako je bilo od drveta, prilikom jedne od mnogobrojnih borbi je uništeno. Novi zamak od kamena, kakav danas vidimo, je dugo bio zapušten i da se pre pedestak godina nije posvetila pažnja njegovom renoviranju, verovatno bi zauvek nestao. Oko njega je jezerce, visoka trava i žuti restoran.
Nismo imale dovoljno vremena da pogledamo i unutrašnjost, pa ako biste više istraživali, razmislite o dolasku van ture.
LITICE MOHER (CLIFFS OF MOHER)
Sunce je sve više provirivalo kroz oblake, a temperature je rasla. Kada smo stigle na parking ispred litica, vodič nam je rekao da on ovde dolazi svaki dan i da je manje od 10% puta ovako lepo vreme. Često se ništa ne vidi od magle. Iako je zadržavanje bilo pola sata, rekao nam je da požurimo sa fotografisanjem, jer je verovatno da će se oblaci za čas spustiti. Sreća nam je bila naklonjena, pa smo sve vreme uživale u čistom nebu.
Tu gde je najlepši pogled, ne može se bliže prići i uhvatiti fotografija kakvu sam zamislila. Upozorene smo da budemo pažljive, jer se svakoga dana desi da neko padne. Vodič je rekao: ,,Nisu litice opasne, ljudsko ponašanje ih čini opasnim’’. Čak je i napravljen spomenik za one koji su ovde izgubili živote.
Nisam poslušala vodičevo upozorenje, činilo mi se da na travi iznad zaštitnih zidova ima dovoljno mesta do ponora i da mi se ništa neće desiti za par trenutaka. Popela sam se na travu, ali mi je za nepuna dva minuta prišao stražar i postideo me. Rekao mi je da je osim zbog bezbednosti, penjanje na travu zabranjeno i zbog toga što je ona dom raznim insektima i pticama. Koliko bi taj maleni svet bio oštećen kada bi se svi penjali. Nisam uopšte o tome mislila i osećala sam se užasno krivo. Stražar Džo je bio toliko fin, da smo još desetak minuta nastavili da pričamo. Rekao mi je da je u slobodno vreme fotograf i da razume želju za lepom fotografijom. Pokazao mi je u kom pravcu da idemo da bismo imali bolji prilaz i pogled, ali nas je takođe zamolio da budemo vrlo pažljve jer se nekada na nezaštićenim mestima dešava da delovi litica sami od sebe otpadnu.
Više litice su u levom delu kada krenete sa parkinga, pa ako ste kratki sa vremenom, krenite u tom pravcu. Mnogi ljudi nisu poštovali upozorenja o opasnosti, pa smo videle i one kojima su noge visile sa litica. Sve za dobru fotografiju.
Dok šetate, zvuk udaranja jakih talasa prekidaju svirači, bakice i dekice koji sviraju tradicionalne irske pesme.
Ako se približite travi, čućete i zujanje hiljade insekata, ali i pokoju pticu.
Visina litica dostiže 200 m, a prostiru se na više od 8 km, tako da ako želite da opušteno razgledate i divite im se, razmislite o noćenju u nekom od okolnih sela.
Ako se odlučite da krenete izvan organizovane ture, iz Dablina možete uzeti bus do Enisa ili Galveja i odatle direktan bus koji vozi do litica. Sve informacije o prevozu su date na zvaničnom sajtu.
Ako na litice dolazite samostalno, potrebno je izdvojiti i 8 evra za ulaz.
SELO DULIN (DOOLIN VILLAGE)
Osim litica, jako sam se radovala poseti ovog pravog irskog seoceta. Posle svega desetak minuta vožnje, stali smo u Dulin, na pauzu za ručak.
Mi smo se odlučile da pojedemo nešto u autobusu, a da vreme provedemo u razgledanju i miru bez drugih turista koji su se rasuli po restoranima. Kada na internetu ukucate Doolin, prvo će vam izaći fotografije šarenih kućica koje deluju da su napravljene od blata. Mene podsećaju na italijanske Truli-e, kakve sam videla u Alberobelu.
Uputile smo se ka njima, ali pošto nema dovoljno znakova koji upućuju na sela, samo pratite one koji pokazuju gde je luka. Narandžasta i roza kućica su prodavnice džempera, a žuta restoran.
Usput su mi najveći utisak ostavile životinje, koje po irskim zakonima ne smeju biti zatvorene. Prvi put sam videla konje koji leškare kao da su mačke. Tu su i krave, ovce, koze...
Irci se hvale kako su baš njihovo meso i životinjski proizvodi najzdraviji na svetu, jer ne koriste nikakve hormone niti muče životinje. Ne uvoze meso iz drugih zemalja, pa tako i lanci brze hrane ovde imaju farme.
DIVLJA ATLANTSKA OBALA (WILD ATLANTIC WAY)
Kod ovog izleta je dobro to što se sve vreme vozite obalom Atlantskog okeana, a loša to što kada vidite nešto zanimjivo nemate mogućnost da izađete iz autobusa. Stali smo samo jednom na desetak minuta. Ono što je karakteristično za ove litice je što su pune fosila od kojih su neki stari i preko 400 miliona godina.
Najstarija otkrivena morska zvezda je stara 435 miliona godina. Uvek me je zanimalo kako se zapravo odredjuje ta starost, ali još uvek nisam naišla na razumljiv odgovor. Iz kamenja raste cveće koje daje dašak nežnosti ovim grubim predelima.
DUNGUIR ZAMAK (DUNGUAIRE CASTLE)
Bilo mi je teško da poverujem u podatak da se u Irskoj nalazi preko 30000 srednjovekovnih zamaka, što ostataka, što u potpunosti očuvanih gradjevina. Medjutim, kada putujete kroz Irsku, očigledno je da je to sasvim tačno. Zaista su svuda, pored puta, u selima, gradovima, u šumama, na jezerima. Svaki krije svoje tajne, one lepe i malo mračnije. Mnogi su otvoreni za posetu, a neki su i pretvoreni u hotele ili se u njima održavaju balovi.
Dunguir (mislim da se tako izgovara) zamak je sagradjen u 16. veku.
Najpoznatija legenda je ona koja govori o tome kako je kralj Guir ovde pravio gozbu sa svojim podanicima, dok je u obližnjim planinama jedan samotnjak nakon 40 dana posta zamolio Boga da mu pošalje hranu. Tada je sva hrana iz tanjira u zamku počela da leti i tako došla do njega, a i danas se u ime te legende par puta ovde organizuju gozbe. Jedan je od najposećenijih i najfotografisanijih zamaka, a ulazak je moguć za 6 evra.
Vodič nas je sve zasmejao pričom o tome da vlada verovanje da ćete ako napravite krug oko zamka u pravcu kazaljke na satu, povratiti nevinost. Rekao je da oni koji su imali burnu prošlost kruže i po desetak puta, ali da je sasvim dovoljno jednom.
Vreme je ovde već počelo da se muti, taman kada se i prvi izlet privodio kraju. Vratili smo se u Dablin oko 8 uveče i odmah bacile na istraživanje kako ispuniti sutrašnji dan.
CENA IZLETA: Odrasli 48 evra, studenti 44 evra.
DRUGI IZLET
Bez preterivanja mogu da kažem da sam skoro dva sata provela razmišljajući šta bi vredelo izabrati kao drugi izlet, sa kojom turom bismo najviše videle. Izbor je pao na put to grada na zapadnoj obali Galveja. Opet ustajanje u 6, još hladnije nego prethodni dan, a sada je kiša neprestano padala od momenta izlaska iz smeštaj. Naoružana pozitivnim mislila i iskustvom od juče, nisam dala da mi ovo pokvari novi dan.
Izlet je počinjao takođe u 8, samo što smo ovoga puta čekali na prevoz više od pola sata. Već sam izgubila nadu da čekamo na dobrom mestu, kada mi je zazvonio telefon, irski broj. Glas sa druge strane je rekao da nas vozač već čeka i tada vidim crni, luksuzni kombi i vozača koji gleda oko sebe. Očekivala sam da opet idemo velikim zelenim autobusom, ali pošto verovatno interesovanje nije bilo veliko, krenuli smo kombijem. Na njemu je pisalo Elegant Irish Tours i posle malo guglanja sam videla da je to u stvari skuplja, privatnija opcija izleta. Moguće je ceo kombi iznajmiti samo za svoju porodicu, pa ako vas ide više ovo je odlična opcija. Mi ništa nismo doplatile, iako na njihovom sajtu stoje više cene.
Do prve stanice smo prolazili kroz raznobojna sela...
SELO KONG (CONG VILLAGE)
Posle sat vremena vožnje i prolepšavanja vremena, stigli smo do sela Kong, koje će možda biti najpoznatije filmoljupcima. Celo selo je kao muzej filma ,,The quiet men’’, koji je pedesetih godina prošlog veka ovde sniman. Svuda su obeležene tačne lokacije dešavanja u filmu. Organizuju se ture sa vodičem koji pored lokacija govori i o zanimljivostima vezanim za film.
Pored toga u selu sam videla neke kuće u kojima bih lako mogla da zamislim život.
Kroz njega protiče i istoimena reka preko koje prelaze bajkoviti mostići, obrasli u mahovinu.
Ipak, najveća turistička atrakcija je...
AŠFORD ZAMAK (ASHFORD CASTLE)
Zamislite da se probudite u zamku starom više od 800 godina... Za od 500-4500 evra, koliko koštaju sobe u zamku Ašford, je to moguće. Ašford je početkom 20. veka pretvoren u hotel sa 5 zvezdica i ima oko 80 soba. Svrstavaju ga u 50 najboljih hotela na svetu. U njemu su odsedali ljudi poput Oskara Vajlda, preko Bitlsa do Bred Pita. Ovde se održavaju i venčanja, a najskuplje je koštalo preko milion evra. Nažalost, poseta zamku nije dozvoljena ako niste gost hotela, ali se slobodno može šetati u parku koji ga okružuje i videti ga izdaleka.
KONEMARA NACIONALNI PARK (CONNEMARA NATIONAL PARK)
Nažalost, sreća više nije bila na našoj strani, pa smo zbog kiše i vetra propustili dužu posetu ovom čudu prirode. Konemara je jedan od 6 nacionalnih parkova u Irskoj. Ovde uglavnom žive ptice, a osim crvenih jelena, teško ćete naići na neke druge sisare.
5 minuta koliko smo napravili pauzu da pod kišobranom napravimo koju fotografiju nikako nije bilo dovoljno da se oseti ova lepota, ali smo makar ušuškani u autobusu mogli da se divimo prizorima. Tamna jezera, brdašca sa braon peskom, zelenilo nekih dosada neviđenih biljaka.
Vodič nas je pitao da li možemo da zamislimo koliko je sve lepo pri sunčanom vremenu, kada se i sada ovoliko oduševljavamo. Nadam se da će biti prilike da i to doživim.
SELO LINAN (LEENANE VILLAGE)
Dužu pauzu smo pravili u Linan selu, koje nazivaju i selo kontrasta jer se prepliću slike mora i planina. Bilo je naseljeno još od praistorije, o čemu svedoče grobnice iz tog perioda. Postalo je turistički atraktivno pre oko 150 godina.
Kiša nas je zarobila u jedinoj prodavnici suvenira, gde se uglavnom prodaju proizvodi od vune. Selo je po tome i poznato, kažu da je vuna od njihovih ovaca najkvalitetnija i upravo izvoz vune im je jedan od glavnih prihoda.
U prodavnici su mi se najviše dopale čestitke sa detaljima od prave vune, ali i majice koje su na šaljiv način opisivale sezone u Irskoj.
GALVEJ (GALWAY)
Naše konačno odredište je bio grad Galvej po kome je ovaj izlet i dobio ime. Nekada davno ga je posetio i Kristofer Kolumbo, pretpostavlja se na putu za Island ili Farska ostrva. Jedan od većih gradova na zapadnoj obali, poznata luka i ribarsko mesto, sa šarenim niskim zgradama i uskim ulicama.
Vrlo je živ, iako je padala kiša ljudi su šetali napolju, čak se ni ulični svirači nisu sklanjali.
Čim su se oblaci sklonili, zasijao je još lepšim bojama.
Ipak, zbog oštrog vetra koji nije jenjavao, nismo se mnogo zadržavale napolju. Sklonište smo našle u jednom od restorana morske hrane, Mc Donagh’s.
Obavezno probajte Fish&Chips, iliti ribu i pomfrit, jelo koje se služi u celoj Irskoj. Možete birati vrstu ribe, a svaka je sveže ulovljena. Ako ne sednete u deo u kome vas uslužuju konobari, nego sami naručujete, cene su niže, pa nas je ceo ručak sa pićem za dve osobe koštao oko 20 evra.
Ako imate vremena, svratite i u najslađi kafić za ispijanje irskog čaja Cupan Tae.
Naziv je ispisan na irskom jeziku, a unutra vas čekaju porcelanske šoljice, ali i lutke koje su me kao dete čak i plašile. Ovde su se savršeno uklopile u ambijent.
Prve smo stigle do kombija, više izmorene od lošeg vremena nego od šetanja, sa željom da se što pre vratimo u Dablin i utoplimo u smeštaju. Nazad smo bez pauza stigli za 3 sata, a kao kompenzaciju za kišni dan dobile smo najlepšu dugu koju sam imala prilike da vidim.
CENA IZLETA: Odrasli 38 evra, studenti 36 evra.
Kada birate izlete po Irskoj, mislim da nijedan neće biti greška, ako budete imali sreće sa danom bez kiše. Dovoljno je i par sati, samo da se na kratko nagledate beskrajnog zelenila i napunite baterije. Kada se sledeći put uputim u Irsku, volela bih da to bude putovanje kolima, gde bi se mnogo lakše otkrili svi dragulji ovog ostrva.
Ako registrujete profil na Airbnb-u putem ovog linka, za prvu rezervaciju ćete dobiti popust od 35 evra- https://www.airbnb.com/c/jovanak487?currency=USD
Ako imate bilo kakva pitanja možete mi se javiti na mail jovanakvrzic7@gmail.com ili putem društvenih mreža Facebook ili Instagram.
